ПОСЛИЈЕ ВИЈЕКА ОСВЕЋЕН СПОМЕНИК НЕВИНО СТРАДАЛИМ СРБИМА У ВЕЛИКОМ РАТУ

На мјесту Црна стијена, на десној обали Дрине, надомак Универзитетске болнице Фоча, освештан је споменик и служен парастос за 19 српских родољуба из фочанских Челебића које су аустроугарски окупатори на том мјесту стријељали 2. септембра 1914. године.

Након више од 100 година, једно од мјеста на којима су Аустроугари на почетку Првог свјетског рата вршили масовна погубљења Срба коначно је обиљежено спомеником.

Данило Бодирога, унук Милована Бодироге, који је стријељан на Црној стијени са двојицом браће од стричева, евоцирајући успомене на дјетињство препричава да су му преци у смрт отишли са пјесмом.

-Када су их довели на стријељање загрлили су се и Вујица Бодирога је запјевао `Ој, невене, мој невене, благо оном ко те бере`, а они су прихватили пјесму, свих 19 овдје стријељаних. Мој покојни ђед је устао, био је рањен, дочекали су га маљем и засули их живим кречом-прича Бодирога.

Према подацима Музеја Старе Херцеговине, у фочанском срезу Аустроугари су за вријеме Првог свјетског рата стријељали или објесили 500 Срба, од којих је 170 било из тадашње општине Челебићи, пограничног појаса према Краљевини Црној Гори, а 356 Срба је одведено у логоре у Добој и Арад, одакле их се већина никада није вратила.

Аустроугарима је био циљ да „очисте“ од Срба границу са Црном Гором, а једина кривица мјештана Челебића је била што су били Срби, док су формално оптуживани да сарађују са црногорском војском.

Логори у Добоју и Араду сматрају се првим концентрационим логорима у Европи, а масовна убијања Челебићана могу се окарактерисати као прво етничко чишће у 20. вијеку, истакнуто је на данашњем парастосу.

У Челебићима је између два свјетска рата у спомен на страдале мјештане изграђена црква Успења Пресвете Богородице, а спомеником је обиљежено и мјесто погубљења на брду Шиште изнад Фоче, на лијевој обали Дрине, гдје су стријељана 52 родољуба из Челебића, а на то мјесто су пренесени и остаци костију 19 убијених на Црној стијени.

-Први је страдао Вучко Милетић на свом прагу, а онда су услиједила стријељања на Црној стијени и на Шиштету, па одвођења у логоре у Добој, Арад, а сада смо нашли нове податке да их је неколицина страдало и у Бечу. Са мале општине Челебићи, више од 250 војнички способног становништва је убијено или је умрло у логорима, а одвођени су чак и жене и дјеца-каже потомак жртава Љубомир Тодовић.

Потомци страдалих истичу да је подизање споменика најмање што се могло учинити за српске хероје.

-Ове срамне странице аустроугарске историје не смијемо заборавити. Опростити можемо, али ако заборавимо зло ће се поново родити-рекао је један од потомака Жарко Тодовић, који је и члан Иницијативног одбора за постављање спомен-обиљежја.

Начелник општине Фоча Радисав Машић истиче да је, након вишедеценијског заборава, прије три године служен помен убијенима на брду Шиште, а сада је захваљујући потомцима и локалној заједници подигнут споменик и на Црној стијени.

-Наш је дуг и обавеза да се сјећамо српских родољуба и да ово буде мјесто на коме ћемо се окупљати, да заборав не би учинио оно што је учинио претходних 100 година-навео је Машић.

Стријељањима Челебићана претходила су убиства угледних фочанских трговаца и свештеника који су држани као таоци на дринским мостовима у Фочи и у Броду на Дрини, а након Првог свјетског рата споменик им је подигнут на лијевој обали код жељезног моста.

happy wheels