Из штампе је изашла књига под насловом „Тромеђа“, аутора Петка Чанчара, у издању фочанског Центра за културу и информисање. Тема књиге су ратна збивања у Фочи и Старој Хегцеговини у периоду 1941.-1945. година, али из другог угла и са другачијом аргументацијом.

Као основа за књигу аутору је послужио Ратни дневник команданта Фочанске четничке бригаде Милана Матовића, који је објављен у цјелини, као и извјештај који је Матовић доставио команданту Дринског четничког корпуса, а који је био на увиду Суда на суђењу генералу Дражи Михаиловићу, у љето 1946. године.

Користећи расположиву документацију и изјаве свједока, учесника тадашњих догађања, аутор казује другачију причу од оне коју су годинама исписивале и кроз уџбенике преносиле на генерације комунистичке власти бивше Југославије.

То се, прије свега, односи на улогу Фочанске добровољачке војске и Фочанског четничког одреда који су, како аутор документује, превасходно штитили српски народ од усташких и домобранских јединица.

У контексту тих догађања, аутор освјетљава и улогу партизанских јединица које су, на примјеру догађања у Фочи, играле двоструку улогу. То се најбоље видјело у борбама на Борчу, у којима је требало да партизани и четници буду на истој страни, али су тај договор, како каже аутор, партизани изиграли.

Посебно поглавље у књизи посвећено је енглеској мисији мајора Атертона који је 1942. године убијен у Фочи. Телевизијска серија снимљена на ту тему је фалсификат, каже аутор и ту тврдњу потврђује свједочанством актера тих догађаја.

У књизи је први пут објављен списак 103 цивила из села Града, које су усташе звјерски убиле у љето 1942. године. Међу убијенима је било 22 дјеце млађе од 10 година и 45 жена. О овом злочину није се говорило, нити је у књигама које су објављиване о том времену, на било који начин страдање Срба у Грацу поменуто.

Аутор је грађу за ову књигу прикупљао деценијама. У међувремену , многа документа су му уништена, али је остало грађе коју ће Петко Чанчар објавити у другом дијелу ове књиге.

Recommended Posts