Двије књиге о Фочи

Из штампе су ових дана изашле двије књиге о Фочи, аутора Миленка Тодовића.

Њихови наслови су: „Путници и путописи о Фочи од 15. до 21. вијека“ и књига „ Очи у очи по Фочи“ са поднасловом „Занимљивости о Фочанском крају.“

Издавачи за обје књиге су СПСД Просвјета – Опш.одбор Фоча и ЦКУ Фоча, уз помоћ општине Фоча.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

У књизи „ Путници и путописи о Фочи“ аутор је сабрао путописе и записе бројних путника и намјерника који су, различитим поводима, долазили или пролазили кроз Фочу. Њихови записи су најбоље свједочанство о Фочи, становништву ове општине, културним споменицима и животу у различитим епохама.

У књизи „ Очи у очи по Фочи“ аутор је издвојио занимљиве детаље о Фочи који су објављени у различитим публикацијама, дневној и периодичној штампи, тако да књига садржи низ детаља и занимљивих догађаја које смо одавно заборавили.

Заинтересовани читалац ће ове књиге моћи купити у Инфо-центру Туристичке организације у Улици Краља Петра Првог Ослободиоца.

КУД „Фоча“: Чувари народне традиције

Културно-умјетничко друштво „Фоча“ већ девет година окупља дјецу и младе са циљем очувања и његовања традиције фолклора и народног стваралаштва. Редовни су учесници многобројних манифестација и гостовања у Републици Српској, Србији, али и иностранству.

Ових дана фочански фолклораши марљиво припремају кореографије за предстојећу турнеју у Чешкој.

У Културно-умјетничком друштву „Фоча“ активни су ансамбли распоређени у осам група које броје око 250 чланова, а дио друштва су и вокални солисти, женска пјевачка етно група и народни оркестар. Прошле године је оформљен и ансамбл студената Медицинског и Богословског факултета, чији чланови су се годинама бавили народном игром у мјестима из којих долазе.

Према ријечима секретара КУД-а „Фоча“ Саше Станића, фочански фолклораши два пута седмично вриједно раде на различитим кореографијама.

-Културно-умјетничко друштво има осамнаест кореографија, а на нашим концертима ми заступимо до десет. У септембру смо са кореографкињом Славицом Михаиловић правили двије нове кореографије за први ансамбл и за дјечији извођачки ансамбл. За први ансамбл смо радили „Игре из Јасенице“, то је околина Крагујевца у Шумадији, за млади дјечији ансамбл смо радили игру „Лазарица“, а то су игре из Мачве. КУД има годишњи концерт који је традиционално у мају у оквиру „Мајских свечаности“ које организује Општина Фоча, а поред тога више концерата правимо ми у нашој организацији којих има више у току године, као што је био Новогодишњи концерт у оквиру „Јануарских свечаности“, а такође имамо и неке прољећне и љетње фестивале које организујемо у Фочи, као што су „Коло пријатељства“ и „Љетњи фолклори“. Имамо најбоља пријатељства са неколико друштава из Србије, једно од њих је и „Абрашевић“ из Шапца. Годишње идемо код њих, а они код нас, имамо организоване посјете, размјену дјеце, па та пријатељства трају и годинама послије – рекао је Станић.

У КУД-у „Фоча“ посебно се радују мартовској турнеји, када ће богатство игре и пјесме представити Чесима.

Како је Станић истакао, турнеја у Прагу је планирана за другу половину марта. КУД „Фоча“ је и 2016. године представљен на Фестивалу у Прагу гдје учествује 27 Друштава из исто толико држава.

Богатство народних кола инструктори у овом Друштву, чувају и кроз рад са дјечијим ансамблима.

За пробе са предшколцима и основцима задужена је Ана Костовић, која каже да тренутно раде са двије кореографије у дјечијим ансамблима, од којих је једна премијерно изведена у децембру на „Новогодишњем концерту“.

Све већи број дјеце прикључује се КУД-у „Фоча“, јер осим прилике да науче нешто другачије, уживају у дружењу и путовањима, на тај начин доприносе богаћењу културног живота Фоче.

Никола Радановић, ученик шестог разреда, на фолклор иде око 6 година и каже да му се пуно свиђа јер се на пробама које не пропушта лијепо друже, а његово мишљење дијели и Хелена Апостолов ученица петог разреда, која тренира 5 година.

-Дружења су нам јако добра и сва путовања су организована како треба, а наступати пред публиком је част и то је посебан осјећај – истакла је Жана Огњеновић, четрнаестогодишњакиња која се народном игром бави већ 7 година.

Док вриједно увјежбавају кореографије, у фочанском КУД-у се надају да ће до краја године да добију нове просторије у Спортском центру „Партизан“, што ће им омогућити боље услове за рад.

„Ономатоблеја шоу“ у Фочи : Урнебесна сатира о нашој свакодневици

Након бројних наступа широм Босне и Херцеговине, мостарски глумци Никола Рончевић, Омер Хоџић и Лука Маријановић у Фочу доводе представу „Ономатоблеја шоу“, која ће бити изведена на позорници Градског позоришта, у понедјељак, 10. фебруара.

Ријеч је о сатири у којој мостарски глумци, тумачећи живописне ликове, указују на бесмисао стереотипизације, али и њене опасности за здрав разум.

-Посматрали смо нашу стварност и преточили је у језик сатире. Сматрамо да када неку предрасуду издвојимо из контекста и кажемо је на позорници, онда публика постаје свјесна њене апсурдности – тако настаје хумор Ономатоблеје– објаснили су аутори.

Улаз на представу је бесплатан, а представа није намијењена млађим од 15. година.

Представа и турнеја настали су у сарадњи са мостарским ОКЦ Абрашевић, у оквиру пројекта БХРИ.

Неле Карајлић: Политичари морају да схвате да је култура кључно оружје једног народа

Музичар, „надреалиста“, глумац и писац Ненад Јанковић, познатији као др Неле Карајлић, поручио је са промоције својих књига у Фочи да је култура кључно оружје једног народа и државе и да од ње нема ништа важније, те да се нада да ће то кад тад схватити људи који су на власти.

Он је у изјави новинарима пред синоћњу промоцију назвао фикцијом мишљење да су најважнији фабрике и радна мјеста.

„Радна мјеста и фабрике су резултат одређеног економског амбијента који не може да постоји без културе- прво је био Бетовен, па је онда дошао „Мерцедес“. Нажалост, код нас се још није појавила та гарнитура политички моћних људи која је то схватила, тако да је на народу да се сам довија“, рекао је Карајлић.

Он је, ипак, нагласио да није песимиста, те да је могуће да се и актуелни политичари „дозову памети“.

„Култура је оно што остаје, вријеме се памти по поменутом Бетовену, а не по неком краљу који је у то вријеме кобајаги држао животе у својој шаци. Када је енглески парламент пред сам почетак Другог свјетског рата правио буџет, дигли су толико пара за војску да је Черчил питао шта смо оставили за културу- рекли су мање од четири посто- а он каже па шта онда бранимо. Ако нема културе, онда ти је свеједно“, упозорава Карајлић.

У својој новој књизи „Солунска 28- о пријатељству и издаји“, која је наставак „Солунске 28- о новцу и страстима“, Карајлић је навео да прича о животу у окупираном Београду за вријеме Другог свјетског рата.

„Први дио „Солунске“ говори о раздобљу прије и за вријеме Првог свјетског рата, а други дио говори о Другом свјетском рату. Ратови су заједничка нит која спаја ове двије књиге, као што се и наши животи, нажалост, броје од рата и прије рата рата. У другој књизи, ови који су били дјеца су велики и имају много веће проблеме него њихови родитељи, иако ни проблеми њихових родитеља нису били мали“, прича Карајлић.

Он наводи да га је интересовало вријеме окупације у Београду, како су људи живјели, вољели се, дијелили срећне и тужне тренутке.

„Књига је веома добро примљена код публике, то је сад хит, што се каже. Имао сам част да будем доста дуго на позицији број један, мада умјетност није спорт и више бих волио да будем на позицији број један за сто година него сад“.

За промоцију Карајлићевих књига у Градском позоришту у Фочи тражило се мјесто више, што је само још једна потврда да је некадашњи пјевач сарајевског „Забрањеног пушења“ и један од носилаца „Новог примитивизма“ и „Топ листе надреалиста“ све више цијењен и као књижевник.

„Драго ми је да је публика у мени препознала човјека који пише. Иначе је веома тешко да изађеш из оног имиџа на који је публика навикла- музичара или глумца. Ово како је публика реаговала у задњих пет, шест година откако сам се почео озбиљније бавити писањем, знак је да су ме охрабрили да наставим даље“, признаје Карајлић.

Неле каже да је доста теже написати роман него биографију, јер се роман почиње од нуле а аутобиографија већ има окосницу.

„Наравно, када сам писао „Фајронт у Сарајеву“, био сам опрезан да не пишем баш родио сам се тад и тад, као да дајеш неки си-ви, него сам намјерно почео да се играм метафизиком и са два представника небеске администрације, којима сам испричао своју причу, а нешто слично имају и књиге о Солунској“, појашњава аутор три изузетно популарне књиге.

У разговор са публиком, неизбјежна тема било је Сарајево, за које је Карајлић рекао да је то одувијек био град у којем живе чувари својих религија, који су само два пута у историји престали то да буду, јер се тада створила генерација којима национално није било примарно.

„Прва генерација је била Млада Босна с почетка 20. вијека и друга је генерација популарне рок културе за вријеме социјалистичке Југославије. Само су та два момента била тренутак када читава једна генерација није узимала у обзир њену фундаменталну историјску улогу да чува границу своје религије, него су то одбацили и кренули у нешто што можемо назвати наднационално, али и не морамо, јер, напротив, осјетили су да би тој нацији било боље ако мало прогледамо изнад магле“, сматра Карајлић.

Према његовом мишљењу, резултати таквог изласка из „свог тора“ били су одмах видљиви- прва генерација је, између осталих, изњедрила нобеловца Ива Андрића, а друга Кустурицу, Бреговића и друге познате рок музичаре.

Карајлић је навео да је онима који не дијеле његове ставове, када остану без аргумената, најлакше да га оптуже да је националиста, али тада имају велики проблем јер је, како каже, очигледно да он то није.

Нагласио је да је његова бака са мајчине стране Хрватица, један мајчин брат се оженио Хрватицом, други Јеврејком, а њена сестра се удала за муслимана.

„Ми смо сви сједили за столом и сада мени неко дође и пита ме јеси ли ти националиста- да ли је он нормалан“, запитао се Карајлић.

Он је додао да је за Србе почео да навија, баш као што је то урадио и, како га је назвао, други српски нобеловац Петер Хандке, када је постало очигледно да им је нанесене неправда, јер су се свјетски моћници окренули против њих.

Карајлић је закључио да Срби, да су били националисти, не би прву велику државу правили заједно са другим народима.

Промоцијом књига Ненада Јанковића, коју су заједно организовали локална управа, Центар за културу и информисање и Музеј Старе Херцеговине, у Фочи су завршене Јануарске свечаности.

Изведен мјузикл „Цигани идемо“ Аматерског позоришта Фоча

У оквиру Јануарских свечаности синоћ је у Градском позоришту Фоча одиграна представа „Цигани идемо“ Аматерског позоришта Фоча.

Ријеч је о драми са елементима љубавне приче и мјузикла, која је рађена по тексту Александра Сергејевича Пушкина. Премијерно је изведена прошле године у оквиру Фестивала драмског стваралаштва у Власеници.

Драматизацију и режију је урадила Бранка Грујичић, која каже да је овај комад за њу био посебно занимљив.

 

 

-До сада сам радила углавном само комедије, већим дијелом. Ово је за мене заиста био изазов не само у режији него и драматургији, јер је у питању поема која је требало да се преради да се од тога направи један драмски текст који би тек онда могао да послужи за позоришни комад. Ја сам заиста задовољна оним што смо извели. Млади глумци су се са овом представом први пут на сцени показали и кроз плес и кроз пјесму, што је такође један напредак у односу на оно што смо радили у претходним представама. У наредном периоду планирамо гостовања, наравно наша новчана средства су таква да можемо да идемо у градове у регији, али свакако то ће послужити да чују за нас и ван Фоче. Послије тога ћемо планирати шта даље припремати, ако не са овом старијом групом, онда свакако са ученицима из основне школе – истиче Грујичићева.

Малинка Дојчиновски је проглашена за најбољу глумицу за играње улоге Джасмин у овом комаду, а уједно је добитница похвале за партнерску игру са Јованом Ћевризом.

 

 

Млада глумица истиче да је задовољна како је и фочанска публика реаговала на овај мјузикл.

-Што се тиче моје награде на фестивалу у Власеници, мени је баш драго због тога. Иначе то ми је друга награда, прву сам добила такође на том фестивалу, али у Требињу. То ми наравно много значи, јер је тако заокружен тај један период мог рада. Иначе то су ми били први фестивали и моје прве дипломе. Поносна сам на себе и на осталу екипу, јер смо се много трудили и доста рада и времена смо уложили, тако да смо баш задовољни како је вечерас све ово испало – казала је Дојчиновски.

Остале улоге тумаче Петар Чанчар, Аница Никовић, Јана Вуковић, Божица Млађеновић и Урош Костовић. Сценографију и костиме осмислила је Милена Вуковић.

 

У понедјељак књижевно вече са Нелетом Карајлићем

У Градском позоришту у Фочи у понедјељак, 3. фебруара биће одржано књижевно вече са Нелетом Карајлићем.

Познати музичар, композитор и писац представиће фочанској публици сва три романа које је до сада написао, Фајронт у Сарајеву и Солунска 28, први и други дио.

 

 

Књижевно вече, које почиње у 19.00 часова организује се у оквиру Јануарских свечаности, а бесплатне улазнице могу се преузети сваког радног дана од 7.00 до 15.00 часова у Центру за културу и информисање и Музеју Старе Херцеговине.

Јануарске свечаности: Вечерас представа „Цигани, идемо“

Представа „Цигани, идемо“ Аматерског позоришта Фоча биће изведена вечерас , у 19.00 часова, у Градском позоришту Фоча.

Ова драма, са елементима љубавне приче и мјузикла, рађена је по тексту Александра Сергејевича Пушкина, у драматизацији и режији Бранке Грујичић.

Премијерно је изведена прошле године у оквиру Фестивала драмског стваралаштва у Власеници, а репризно извођење за фочанску публику изводи се у оквиру Јануарских свечаности општине Фоча.

На фестивалу у Власеници глумци Аматерског позоришта Фоча награђени су дипломом за најбољу колективну игру.

Малинка Дојчиновски је проглашена за најбољу глумицу за играње улоге Џасмин у овом комаду, а уједно је добитница похвале за партнерску игру са Јованом Ћевризом.

Остале улоге тумаче Петар Чанчар, Аница Никовић, Јана Вуковић, Божица Млађеновић и Урош Костовић. Сценографију и костиме осмислила је Милена Вуковић.

Карте по цијени од двије марке могу се купити непосредно прије извођења у билетарници Позоришта.

Светосавска академија: Златник за прву бебу и први пут светосавске награде ученицима

Традиционална Светосавска академија одржана је у Градском позоришту у Фочи, а уз богат културно-умјетнички програм и бесједу о првом српском архиепископу, награђена је прва овогодишња беба, као и најбољи основци и средњошколци.

На Светосавској академији, коју су синоћ организовали локална управа и Српско просвјетно и културно друштво „Просвјета“, начелник општине Радисав Машић истакао је да је овогодишњи Савиндан посебан јер се обиљежава у години великог јубилеја за Митрополију дабробосанску, баш као што је то било и прошле године када се славило осам вијекова Српске православне цркве.

 

„Тачно прије 800 година, Свети Сава је 1220. године у манастиру Светог Николе у Бањи код Прибоја основао Митрополију Дабробосанку, годину након што је у Никеји добио аутокефалност за Српску цркву“, подсјетио је Машић.

Наводећи заслуге Светог Сава за српску цркву, просвјету, здравство, Машић се посебно осврнуо на његова путовања на Атос, Свету земљу и Синај, истакавши да су га свуда поштовали, не само православни, већ и муслимани и римокатолоци.

„Историја још није објаснила како је Свети Сава успио свуда да стигне и да свуда буде добродошао и добро примљен. Шта је то чиме је опчинио свијет, историјска наука то не може да објасни, али кажу да је то била једна чудесна енергија овога свијета. Свети Сава је наш узор и Светосавље је наш понос“, рекао је Машић у обраћању посјетиоцима.

 

Осму годину заредом, начелник Машић је златником даровао прворођену бебу, а ове године то је Анђела Крсмановић од оца Младенка и мајке Дубравке.

Као предсједник Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“, Машић је уручио новчане награде и дипломе ученицима генерације у претходној години основних школа „Свети Сава“ и „Веселин Маслеша“ Јовани Радовић и Банету Соколовићу, Средњошколског центра Дамјану Станковићу и Средње богословске школе Николи Церовини.

„Просвјета“ је као вид подстрека за учење први пут, поводом школске славе, додијелила Светосавске награде најбољим ученицима.

„Са великом радошћу дочекујемо и славимо Светог Саву, коме је овдје у Фочи посвећен највећи храм у Републици Српској, а и наша школа носи његово име. На овај начин желимо да афирмишемо младу дјецу, таленте, да наградимо и прворођену бебу, а свима који у овој години направе неки успјех у школовању да их наградимо наредне године“, изјавио је Машић новинарима.

У бесједи о Светом Сави, професор Средње богословске школе, свештеник Милош Јањић нагласио је да је од светитељства оснивача српске цркве неодвојиво његово просветитељство.

„Цјелокупно насљеђе Светог Саве, без обзира колико грандиозно и дивљења достојно, уколико није наново проживљено кроз сваку генерацију постаје ништа друго него збирка нијемих музејских експоната. На нама је да обојимо ове експонате својим бојама и да им дамо нови живот, да насликамо нову икону у нама на основу оне која нам је дата у Светом Сави“, поручио је Јањић.

 

У програму су наступили хор Богословије, ученици Основне музичке школе, а први пут на Светосавској академији представило се Српско православно црквено пјевачко друштво „Побратимство“, које дјелује при Храму Светог Саве у Фочи.

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА

Општина Фоча и Српско просвјетно и култруно друштво ” Просвјета” и ове, као и претходних година, организује Светосавску академију.
Манифестација ће се одржати уочи Савиндана, 26. јануара у 19 часова у Градском позоришту.
У програму Академије учествоваће Хор Богословске школе Св. Петар Дабробосански, ученици Основне музичке школе а представиће се и хор Српског православног црквеног друштва ” Побратимство” из Фоче.

Прворођену бебу у овој години Начелник општине ће наградити златником, а биће награђени и ученици генерације у 2019. години у основним и средњим школама наше општине.

Сви грађани су позвани да присуствују овој свечаности а улаз је слободан.

Светосавка академија је једна од манифестација из програма ” Јануарске духовне и културне свечаности”, који је почео 18. децембра прошле године и трајаће до 3. фебруара ове године.

У програму је 29. јануара, позоришна представа ” Цигани идемо” Аматерског позоришта Фоча, затим 31. јануара избор спортисте године а на крају књижевно вече на коме ће своју књигу промовисати Неле Карајлић.
Све ове манифестације одражавају се у градском позористу са поцетком у 19 часова и за све је улаз бесплатан.

 

Dobrodošli!!!

„Мисија могуће“ подстакла на размишљање фочанску публику

Представа „Мисија могуће“, у којој је кроз свакодневицу просјечне породице на духовит начин приказано друштво у којем живимо, изведена је на позорници Градског позоришта у Фочи. Циљ представе је скренути пажњу на животна питања обичних грађана.

Ријеч је о комедији у којој су глумци Аида Буква, Мирза Мушија и Алмир Чехајић Батко, кроз живот породице Бешић, приказали како често више водимо рачуна о небитним стварима, док нам се иза леђа одвијају много важније животне теме, а да тога нисмо свјесни.

Један од аутора, који наступа у улози наратора, Алмир Чехајић Батко сматра да би људи требали да се покрену и освијесте, како би могли да побољшају квалитет живота.

 

 

-Мислим да сценарио довољно говори о томе да би људи требали да се покрену, али не у неком револуционарном смислу, већ да ствари које посматрају око себе забиљеже, ураде и покажу да на овој планети нису само да бораве у својим домовима, већ да заиста учествују у јавном животу. Порука је да је сваки појединац држава и да је сваки човјек на планети једнако важан -рекао је Чехајић.

Глумица Аида Буква, у представи тумачи улогу Бадеме, која са супругом живи 17 година, без жеље да унаприједе живот . Затворени у свој свијет, препиру се око непотребних ствари и троше енергију, док се мимо њиховог знања дешавају и лијепе и ружне ствари.

 

 

-Сви можемо да се пронађемо у неком од елемената представе. Мислим да је наш народ помало депресиван, затворен и да одустаје од себе, због чега ми је жао. Човјек је највише поражен када каже да не мора, неће или да не заслужује, а задатак позоришта је да препозна те симптоме-сматра Буква.

Жанровски позиционирана као комедија, представа „Мисија могуће“ је едукативног карактера, а намјера аутора је да публику подстакну на дијалог и размишљање.

-Вријеме је да помислимо како нисмо сами себи на задњем мјесту, а то је колективна свијест. Нико не може сам нешто да промијени, али можемо сами да размишљамо о томе, а да се након тога удружујемо и да нешто мијењамо-истакла је Буква.

Представа је настала у оквиру програма оснаживања независних медија у БиХ, који је петогодишњи пројекат Америчке агенције за развој који подржава независност медија и слободу изражавања у БиХ, а реализују га Центар за промоцију цивилног друштва и Отворена мрежа. Након Фоче, представа ће бити изведена у Горажду 27. децембра.