Фоча је смјештена у југоисточном дијелу земље у близини границе према Црној Гори, недалеко од Рашке Области у Србији, на сјеверу данашње Херцеговине, на изворишту ријеке Дрине. У временима до уназад стотинак година увијек су је сматрали простором Старе Херцеговине, након Берлинског конгреса, а нарочито послије другог свјетског рата, била је присутна тенденција премјештања тог цијелог простора у Босну. Фоча је по свим особинама, историјским, географским, етничким, културним, језичким и др. ареал херцеговачки, јер се он простире на много већем простору у три државе (БиХ, Србија и Црна Гора). У општини Фоча налази се највиши врх Босне и Херцеговине (планина Маглић 2386 метара), чији поједини дијелови припадају највишем планинском подручју у БиХ, од чега неколико висова премашује 2000 метара надморске висине; једином прашумом у Босни и Херцеговини и највећом у Европи – Перућицом која се налази у оквиру Националног парка Сутјеска, гдје се у још увијек нетакнутом резервату природе налазе највећи еуропски узорци јеле (63 м) и хоморе (65 м), те капитални примјерци букве, као и засигурно најљепши водопад у БиХ Скакавац; омеђену с југоистока јединственим кањоном ријеке Таре, по дубини највећим у Европи и другим у свијету, одмах иза Великог кањона у САД; већим бројем природних планинских језера и великим бројем још увијек незагађених ријечних токова, што је утјецало на чињеницу да постане омиљено окупљалиште поклоника сплаварења и рафтинга, планинарења, лова и риболова и оних који уживају у нетакнутим природним љепотама. У овом преосталом отоку исконске природе живи сваколик свијет флоре и фауне, па је због тога проглашен строго заштићеним резерватом.